Skriveni osmeh

Gde li se večeras tvoj blistavi osmeh ugnezdio?
Da li ga je zvezdano nebo k sebi uzelo,
Od mog pogleda taj osmeh sakrilo,
I u zagrljaj najlepših zvezda zavilo?

Po nebeskom svodu sada je plavetnilo.
Noć je odavno pala, ali osmeh tvoj je sve osvetlio,
I mom skrivenom svetu svetlost vratio,
A da tako nešto možeš nisam ni slutio.

Oh, da li uopšte i pretpostavljaš
Da mojim svetom uveliko upravljaš,
I u svetu mojih misli caruješ,
Dok osmehom me svojim polako osvajaš?

Gde li se večeras tvoj blistavi osmeh sakrio?
Da li ga je zvezdano nebo k sebi odvelo,
Da bi ga u moje misli ponovo poslalo?
Eh, da si sad kraj mene nasmejana, mnogo bi mi značilo…