Izgubljen u tvom pogledu

Izgubim se tako u trenucima
Gledajući duboko u tvoja oka dva
zelenkasto-žuta sa tim crnim zenicama
na sredini, i taj prizor me podseća
na totalno pomračenje Sunca.

Tonem u njih k’o u crnu rupu
koja me upija svojom gravitacijom
a ja bestelesan, u tvom zagrljaju,
i u pogledu, tako šćućuren postojim.

Izgubim se tako u prostoru
al’ gledam taj osmeh tvoj
tako divan, iskren i topao
dok u život uliva mi vedrinu.

Izgubim se i u osmehu nastanim,
jer u ceo taj svet divni ja tad stanem
dok te gledam tako nasmejanu,
srećnu i u mom zagrljaju.

Izgubljen sam bio dugo,
to mi, bogme, i nije bilo strano,
Al’ u tvom osmehu ja se opet nađo’,
i svet sad lakše podnosim tako.

Zato ću da čuvam ove osećaje
dok ti sebe beskrajno dajem,
jer ceo moj svet u tebe stane
i u tvom zagrljaju želim da ostanem.