RSS

Svetlost, i u njoj postojim

30 сеп

Imam u sebi svetlosti još malo,
nije sve progutao mrkli mrak,
i zračim vedrinom još uvek,
nije se sve u meni još ugasilo.

Moje misli rasute su, ima ih svugde,
one grle i mrak i svetlost podjednako,
čak i kad jedno od njih napusti me
i sakrije se negde iza horizonta, predaleko.

Imam u sebi svetlosti i dalje,
ona kida na sitne delove taj mrak,
i pod njenim naletom tmina nestaje,
dok na putu ostaje samo topli zrak.

Još ovde ima skrivene svetlosti,
taman toliko da otopi se iz mene ova zima
koja oko srca skupila je sve studeni,
i drži me okovanog svojim kandžama ledenim.

Hladno je, i mnogo je mračno,
tu gde zarobljen vekovima čamim,
ali svetlo ovo u meni što je preostalo
daje mi snage da se sa svim izborim.

Da, obgrljen sam možda tamom,
ali svetlošću jarkom i dalje zračim,
i ne dam da padnem u naletu strašnom
jer u toj svetlosti i sam postojim.

 
2 коментара

Објављено од стране на 30. септембра 2019. in Pesme

 

2 одговора на “Svetlost, i u njoj postojim

  1. pucinasnova

    1. октобра 2019. at 00:13

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: