RSS

Месечне архиве: септембар 2019

Svetlost, i u njoj postojim

Imam u sebi svetlosti još malo,
nije sve progutao mrkli mrak,
i zračim vedrinom još uvek,
nije se sve u meni još ugasilo.

Moje misli rasute su, ima ih svugde,
one grle i mrak i svetlost podjednako,
čak i kad jedno od njih napusti me
i sakrije se negde iza horizonta, predaleko.

Imam u sebi svetlosti i dalje,
ona kida na sitne delove taj mrak,
i pod njenim naletom tmina nestaje,
dok na putu ostaje samo topli zrak.

Još ovde ima skrivene svetlosti,
taman toliko da otopi se iz mene ova zima
koja oko srca skupila je sve studeni,
i drži me okovanog svojim kandžama ledenim.

Hladno je, i mnogo je mračno,
tu gde zarobljen vekovima čamim,
ali svetlo ovo u meni što je preostalo
daje mi snage da se sa svim izborim.

Da, obgrljen sam možda tamom,
ali svetlošću jarkom i dalje zračim,
i ne dam da padnem u naletu strašnom
jer u toj svetlosti i sam postojim.

 
2 коментара

Објављено од стране на 30. септембра 2019. in Pesme

 
 
%d bloggers like this: