RSS

Mrak, to sam ja

28 јул

Crno je, sve je crno okolo.
Tu čak i mrak nestaje u crnilu dubokom,
i hladno je, mnogo je hladno na dnu,
i sve oko mene ledi se tu.

Vrištim i urlam u sebi,
gužvam i palim sve te zle misli,
tu zlu kob, palim ih sve uz pomoć ove baklje,
a na površini ništa ni ne vidi se.

Nebrojeno maski smenjuju se na licu,
onako kako dan to zapoveda, i po potrebi.
I ne, to nisu maske kojima se ljudi obmanjuju,
to su maske koje štite od njih svih.

Letnje je doba, i osunčano je sve,
dok u meni vladaju led i zime besane,
a sve boje oko mene su postale sive,
i sumorne senke lebde oko mene.

I mračno je, i dalje je mračno
u ovom prokletom krugu
u kojem zarobljen stojim
čekajući neku priliku drugu
da se sa ovim paklom izborim.

Ne vidim više ni samoga sebe,
jer mrak oko mene postao je previše gust.
Guši me on, ali i svi ljudi i ostalo sve,
i uz to prostor oko mene previše je pust.

Otimam se, pokušavam da isplivam
na površinu sa ovog mračnog dna
dok zarđalo sidro me vuče nadole konstantno.
Pokušavam pobeći od mraka, ali mi ne uspeva,
jer to crnilo, taj mrak, to sam ja.

 
2 коментара

Објављено од стране на 28. јула 2019. in Pesme

 

2 одговора на “Mrak, to sam ja

  1. Kikimusanba

    28. јула 2019. at 22:27

    Odlična!

    Liked by 1 person

     

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: