RSS

Oči boje svemira

12 мај

Sećam se, beše to zimsko doba
kad sreli smo se u ovome gradu
po prvi put u ovom životu,
ali te znadoh već odnekud i od nekada.

Zagledavši se u tvoje oči boje svemira,
u tim nebulama, na trenutak izgubih se.
Video sam, siguran sam, te oči i pre,

i sada mi nikako ne daju mira.

Proganjajuće lepe, nisu posustajale,
direktno su me posmatrale,
i nije im bilo jasno šta mi se to, zaboga, dešava
i što sam najednom ostao tako paralisan.

Te tvoje oči nisu videle da mahnito otvaram fioke svih sećanja
i preturam ih tražeći lik iz prošlih vremena,
tražeći poglede u kojima sam se gubio kroz sve pređašnje vekove
i pogled tako mio i topao, a koji je trebao da prepozna i mene.

Te oči, zbog kojih sam bezbroj puta s puteva skretao
i odlazio na same granice ovozemaljskih ludila,
i zbog kojih bih i sam Mesec sa neba ukrao,
samo ako bi to nekad od mene zatražila,
Te oči, izgleda, u ovom životu više nisu bile za mene.
Po prvi put, kroz sve ove vekove silne,
Te oči stajale su nemo, puštale me da tonem dublje
u ambise postojanja jer me ovog puta nisu prepoznale.

 
Оставите коментар

Објављено од стране на 12. маја 2019. in Pesme

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

 
%d bloggers like this: