Noć k’o noć, uvek beše čudna,
i nikad se nije znalo kakva će da bude.
Radi onako kako joj se prohte,
ne sluša, već pravila postavlja sama.
Noć ponekad mirna, pokrivena zvezdama,
smiruje nemir tvoga umornog uma,
daje ti snagu da prebrodiš teške dane
dok čuva te u zagrljaju nežne sene.
Nekada je najbolji prijatelj,
koji i ruku u vatru za tebe stavi,
ali nekada je i ljuti neprijatelj,
koji te tom istom rukom davi.
Noć ponekad besana, mira ti ne da,
kako da te gurne u ambise svoje, to gleda,
i nadjača tvoju dušu slabu i umornu,
Dušu napuklu i odmora željnu.
Noć k’o noć, nepredvidiva je svaka.
Ili popravi dan koji je već za tobom,
ili te umrtvi svojim hladim dodirom,
jer noć radi šta ona hoće, a ti si meta laka.
Advertisements
